СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА ШТАМПУ МИНИСТАРСТВА ЕКОНОМИЈЕ И РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА 
5. НОВЕМБАР 2007. ГОДИНА

КОНЦЕПТ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ ВЕЛИКИХ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА У СРБИЈИ
  • Закон предвиђа да грађани који до сада у процесу приватизације нису добили акције, стекну право на бесплатне акције.
  • То су сви пунолетни грађани (на дан доношења закона) који до сада нису учествовали у процесу приватизације, као и радници јавних предузећа који до сада нису добили никакве акције.
  • Процена је да ће око 4 милиона људи добити право на бесплатне акције.
  • Установљени су различити методи поделе акција за приватизована предузећа и јавна предузећа.
  • Израда Закона о бесплатној подели акција грађанима који припрема МЕРР је при крају и треба да буде усвојен на Влади до краја новембра.
Две групе предузећа у којима се остварује право на бесплатне акције.

Прва група предузећа су она чија је приватизација већ обављена у периоду од 2001. године на овамо или која ће бити обављена до краја процеса приватизације путем тендера (предузећа која су прошла тендерску приватизацију, осим оних предузећа која су у реструктурирању, па имају негативну вредност).
  • Тренутно се у приватизационом регистру налазе акције 68 таквих предузећа (ДИН, ДИВ, Беопетрол, Лукоил, Хенкел Мерима, Ваљоница бакра Севојно, три цементаре, шећеране, Здравље из Лесковца, Зорка фарма, Предузеће за путеве Београд, Рафинерија Београд...)
  • Акције 68 већ приватизованих предузећа не би имало смисла делити на 4 милиона грађана, јер би она добила огроман број акционара. То је и технички неизводљиво.
  • Акцијски фонд добија обавезу да прода ове акције, али по цени која не може бити нижа од цене која је остварена у поступку приватизације. Дакле, продаће их или на берзи или самим стратешким власницима ових предузећа (нпр. Филип Морис у случају Дуванске индуструје, Лукоил у случају Беопетрола).
  • Цена не може бити нижа од оне која је дата у процесу приватизације по једној акцији. Уколико се на берзи оствари већа цена, утолико боље. У том случају ће новац који се добије од продаје бити у кешу исплаћен равномерно на 4 милиона грађана.
  • Закон ће одредити рокове у којима се тај процес мора завршити.
  • Уколико у одговарајућем року власници предузећа не буду желели да купе акције које држава понуди, законом ће бити обавезани да приме 4 милиона акционара у своје друштво (што нико неће желети, тако да ће на овај начин сви бити мотивисани да откупе акције, како би се добила маса за расподелу грађанима који до сада нису добили акције).
Другу групу предузећа чине велика јавна предузећа која још нису ушла  у процес приватизације. То су сва предузећа за која се планира процес приватизације у наредном периоду (продаја већинског пакета, мањинска продаја или ИПО – иницијална понуда акција). То су: НИС, ЕПС, Телеком, Аеродром „Никола Тесла“, ЈАТ и Галеника.
  • Треба разликовати право стицања акција од права располагања, односно, трговине акцијама.
  • Доношењем закона грађани стичу право на бесплатне акције у овим предузећима, док ће право располагања стећи тек након што се утврди тржишна цена акција тих предузећа како грађани не би изгубили на вредности тих акција пре него што се утврди тржишна цена.   
  • Што се тиче садашњих и бивших запослених у јавним предузећима, они ће такође добити бесплатне акције, али у потпуно истом износу као и други грађани Србије.
  • Стимулатција за раднике јавних предузећа је та да ће садашњи и бивши радници добити повлашћен статус при стицању, односно, куповини додатних акција (ван бесплатних).
Концепт приватизације великих јавних предузећа у периоду 2008 - 2010.

Јавна предузећа за која се сматра да је потребно отпочети процес приватизације у наредном периоду подељена су у 2 групе.

У прву групу спадају предузећа за која МЕРР сматра да треба да се продају методом тендера, и то да се прода већински државни пакет (НИС и ЈАТ).   

НИС
  • Предлог је да се најкасније до краја првог квартала следеће године донесе Закон о приватизацији НИС-а и да се објави међународни јавни тендер за приватизацију НИС-а, где би се стратешком партнеру понудило 51% власништва у НИС-у.
  • Додатних 15% добили би бесплатно сви пунолетни грађани који до сада нису добили акције.
  • Држава би задржала око 34% акција у свом поседу и стекла право тзв. блокирајуће мањине. Држава би уговором, који би склопила са победником на тендеру, омогућила да се штите национални интереси везани за нафту компанију путем права блокирајуће мањине (без сагласности државе, без обзира што је мањински партнер, купац не би могао да уради ништа што би било стратешки важно).
  • Зашто метод већинске продаје? Уколико би се ишло на мањинску продају од 25%, о чему је раније било речи, стратешком партнеру који би  имао новца да купи мањински пакет би се, свеједно, одмах дало право управљања НИС-ом, а држава би добила мало новца. Када се стратешком партнеру већ уступа право управљања, далеко је боље да држава добије много више новца на тендеру.
  • Влади ће бити предложено да то буде квалификациони тендер са аукцијом као завршницом.
  • Очекује се да ће држава остварити приход од неколико милијарди евра у тој приватизацији.
  • Уколико се у случају НИС-а прихвати стратегија МЕРР и крене на тендер најкасније у првом кварталу следеће године, реално је очекивати да се тај тендер оконча закључивањем уговора у септембру или октобру.
  • До исплаћивања цене постигнуте на тендеру проћи ће пар месеци, што значи да би почетком 2009. грађани могли да тргују и бесплатним акцијама НИС-а.
ЈАТ
  • Чека се да приватизациони саветник предложи модел приватизације.
  • МЕРР се залаже зато да стратешки партнер добије већински удео у ЈАТ-у, али да се води рачуна о задржавању статуса националног авио превозника.
  • Постоји могућност да се не понуди 51%, већ 49%+2%. Овом комбинацијом би, у складу са правилима у авио-саобраћају, ЈАТ могао да задржи статус националног превозника.
  • Остаје отворено питање да ли би се, и на који начин, остатак власништва у ЈАТ-у давао на располагање другим заинтересованим. По овом питању се морају добити детаљне инструкције од приватизационог саветника, а потом ће Влада усвојити одговарајући модел.
  • Закон о приватизацији ЈАТ-а и објаву међународног тендера могуће је извршити најкасније у првом кварталу 2008. године.
Предвиђено је да у наредне 3 године држава задржи већински пакет у ЕПС-у, Телекому, Аеродрому Никола Тесла и Галеници, али да се одређени број акција понуди методом иницијалне понуде акција (ИПО) на берзи.

ЕПС
  • Предлог је да се 15% акција ЕПС-а емитује ради докапитализације ЕПС-а и коришћења тог новца за стратешке развојне инвестиције у овом предузећу.
  • Додатних 15% би било предмет бесплатне поделе грађанима, док би држава задржала око 70%.
  • ЕПС би могао новац који добије емитовањем сопствених акција на берзи да искористи за инвестиције. Без обзира што се те акције не би емитовале 2008. већ 2009. или 2010. године, у међувремену би ЕПС могао да узме повољан кредит од неке инвестиционе банке, а онда новцем који добије методом ИПО да исплати, тј. врати кредит.
Сличан модел предвиђа се и за Телеком и за Аеродром Никола Тесла, где би се водило рачуна да држава остане већински партнер, да сви пунолетни грађани добију од својих 15% и да се један део понуди на берзи методом иницијалне понуде акција.

Иницијалном понудом акција може се трговати на берзи на 2 начина:

  1. Сама компанија може да емитује акције (што би био случај са ЕПС, Аеродромом и делимично Телекомом и Галеником) 
  2. Држава може да прода један део својих акција, а може бити и комбинација.
  • То су различити модалитети, а у свим варијантама појављују се акције на берзи
  • Карактеристично је да држава даје право грађанима (држављанима Србије) да купују на берзи акције у вредности од максимално 5000 евра у једном предузећу
  • Да би што већи број грађана добио право да купи акције ових јавних предузећа предлаже се да грађани добију 15% бесплатно, а да се онда методом докапитализације и методом иницијалне понуде акција ових предузећа на берзи да право грађанима да додатно купе још акција у вредности од 5000 евра за свако појединачно предузеће.
  • Ови процеси не би се одвијали истовремено, јер се ради о великом броју јавних предузећа и потребна је темељна припрема.
  • Влади ће бити предложено да овласти Агенцију за приватизацију да распише међународни тендер за избор финансијског саветника у случају ЕПС-а, Телекома, Аеродрома и Галенике, који би за свако појединачно предузеће дали стратегију која би била предмет усвајања на  Влади.
ТЕЛЕКОМ
  • Највероватније би се следеће године кренуло са ИПО-ом што значи да би Телеком био прво предузеће са којим би се изашло на берзу.
  • План је да се иде комбиновано – да један део новца који се добије ИПО-ом иде за инвестиције Телекома, односно за враћање кредита који је узет од Сити банке, а један део би држава продала, како би појачала буџетске приходе.
АЕРОДРОМ
  • Аеродром би емитовао акције. Новац од продаје акција ишао би Аеродрому за инвестиције (нпр. градња карго терминала).
ГАЛЕНИКА
  • Исто важи и за Галенику. Код Галенике новац који би се добио, емитовањем акција на берзи, ишао би за инвестиције у развој Галенике како би она ојачала на тржишту.
  • Самим тим, бесплатне акције које добију грађани Србије, током времена ће добијати на вредности.   
Овај закон биће праћен масовном едукативном кампањом како би се у Србији коначно увело право акционарство, како би Београдска берза живнула и постала налик берзама макар у региону, а ако не и у Европи.

Ефекти предложеног концепта приватизације
  • Минималне стране директне инвестиције од 6 милијарди долара следеће године (50% више од рекорда који је постигнут прошле године).
  • У периоду од 2008. до 2010. године сваке године од 6  до 8 милијарди долара страних директних инвестиција.
  • Гарантована стопа привредног раста за ове три године у просеку од 7 до 9 посто годишње.
  • Ово је модел за брз напредак и развој Србије: грађани се масовно укључују у процес приватизације, анимирамо високе стране директне инвестиције које имају индиректне ефекте на развој читаве привреде.
  • Новац који држава добије од продаје свог дела био би искоришћен за реализацију свих крупних инфраструктурних пројеката који су потребни Србији.
  • Овим моделом Србија сигурно брзо корача ка ЕУ: грађани почињу да уче модерне технике тржишне економије што ће имати ефекат на едукацију становништва и припремити га за улазак у ЕУ.