КОМЕНТАР УПРАВНОГ ОДБОРА УДРУЖЕЊА БУДУЋИХ АКЦИОНАРА НИС-а НА ПРЕДЛОЖЕНИ КОНЦЕПТ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ ВЕЛИКИХ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА У СРБИЈИ У ПЕРИОДУ ОД 2008. ДО 2010. ГОДИНЕ

Концептом приватизације, чији је предлагач Министарство економије и регионалног развоја, предложено је да грађани стекну право на бесплатне акције а право располагања акцијама ограничи док се не установи тржишна вредност акција. Садашњи и бивши запослени у јавним предузећима остају без права на акције, а даје им се преференцијални статус при куповини акција.

Без обзира на до садашњу промотиву активност у вези са овим Концептом, очигледно је да се њиме ускраћују права запосленима у јавним предузећима, али и грађанима.

1.    Грађанима се поклања право које по важећим законима и важећој Уредби Владе већ имају .
(У односу на НИС Нафтна индустрија Србије крши се и важеће Решење о давању сагласности за покретање поступка приватизације у НИС а.д. Нови Сад и Решење о одређивање висине капитала који се продаје у првој фази приватизације НИС а.д. Нови Сад).

Закон о приватизацији (чл.52) даје право грађанима на до 15% капитала који се приватизује јавним тендером, одређујући да се он преноси у Приватизациони регистар, да би био подељен грађанима у року од 2 године (након завршетка приватизације).

Зато се грађанима само привидно даје ново право. Оно већ постоји и они га већ имају.

2.    Ново је да се, привидно поклањајући једној страни,  узима право другима и то: запосленима, пензионерима и бившим радницима јавних предузећа.
Закон о приватизацији (чл.49) даје право запосленима на до 15% капитала који се  приватизује јавним тендером (запослени су по Закону и пензионери и бивши запослени).

У Концепту приватизације великих јавних предузећа министра Динкића (у тач. 1) грађанима се поклања право које већ имају по закону, а (у тач.3) запосленима се одузимају та законом дата права. У обланду преференцијалног статуса умотава се одузимање запосленима права на бесплатне акције.

3.    Права запослених (чл.42.-51. Закона о приватизацији) као и права грађана (чл. 52.до 54. Закона о приватизацији) су два законом одвојена права и не сметају једно другом.

Концептом се ствара привид сукоба интереса – узима се запосленима, а великодушно се даје осталим грађанима. У случају да запослени протествују није искључена могућност да ће изазвати револт грађана и целокупне јавности, јер ће им се приписати да протествују због онога што је дато грађанима.  Тако како је формулисан, Концепт сеје сукоб између две друштвене групе,  а евентуално изазвани  гнев грађана и јавног мњења могао би се искористити као средство притиска и подршку за остваривање очигледног циља Концепта: да се одузме право на бесплатне акције запосленима у јавним предузећима време ће показати да ли се на ову могућност свесно иде.

4.    Ни по Закону о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса (чл. 9а) права грађана и запослених у јавним предузећима не искључују се међусобно.

Капитал за стицање акција без накнаде износи највише 30% државног капитала који се приватизује. Део који се бесплатно преноси запосленима не може бити већи од 15%.  Исто такво право, одвојено од права запослених, имају и грађани. Закон (у ст.3 истог члана) још и изричито напомиње да се све акције преостале након продаје и преноса запосленима евидентирају у Приватизационом регистру. То значи да грађани могу, када дође време, добити и више, ако преостане акција од поделе запосленима.

Из горе наведених разлога нема сукоба права и интереса између те две друштвене групе и њихова права нису у сукобу, нити искључују једно друго. Грађани имају интерес да се изврши подела и запосленима, јер постоји могућност да нерасподељени капитал уђе у Приватизациони регистар и када дође време буде подељен њима.

Зато ће, и грађани и запослени у јавним предузећима, ако се спроведе предложени Концепт министра Динкића бити на губитку а заједнички интерес обе групе је да свака оствари своја законска права.


5.    Ако се примени предложени Концепт губиће и запослени и грађани.

        Шта се све може изгубити?

5.1. Прво, оног момента кад запослени изгубе право на бесплатне акције стећи ће право да као и други грађани учествују у расподели капитала из пакета бесплатних акција грађана. Губитници су како запослени, тако и грађани. Сви су стрпани у исти кош и у исти проценат, а део који је требао припасти запосленима у јавним предузећима приграбиће неко други. Исто тако, запослени из јавних предузећа могу се појавити и код стицања акција које се чувају за грађане у Приватизационом регистру пошто нису остварили право у својим предузећима. Тако ће се умањити део свих грађана који буду користили ово право (а не ради се потенцијално о малим средствима, јер би у Приватизационом регистру требало да се нађе и припадајући део капитала од приватизације фармацеутске индустрије, цементара, пивара и других успешних приватизација).

5.2. Друго, када грађани остваре право на бесплатни удео у капиталу јавних предузећа они ће по важећим законским прописима изгубити право на учешће у расподели капитала који је у Приватизационом регистру – јер се исто право не може остварити два пута.

        А у Приватизационом регистру треба да се стекне, на крају, далеко већи капитал од капитала јавних предузећа.  Зато, Концепт буди сумњу да се њиме жели омогућити да тај капитал приграби неко други, а не грађани Србије. Предлог Концепта отвориће још једну сумњу: да ли се грађанима дају акције јавних предузећа зато што у Приватизационом регистру нема ништа од оног што је по закону требало да се издвоји и чува за њих?

5.3.    Треће, ако се акције јавних предузећа поделе одмах, биће ускраћено право више  генерација младих грађана који сада нису пунолетни. Јер, да се акције расподељују из Приватизационог регистра, када дође време по закону (кроз више година) и они би имали право на учешће у расподели акција јавних предузећа које би их сачекале у Приватизационом регистру. Овако неће, ако уопште нешто буде и остало да се дели.

5.4.    Четврто, то што се акције деле одмах, не значи да су их грађани и заиста добили. Јер, шта значи што се Концептом уводи ограничење њиховог права располагања добијеним акцијама („кад се утврди тржишна вредност акција“). Шта ако  то не буде одмах котирањем на берзи – већ буде препуштено нечијој будућој апсолутној вољи. Колико ће година до тада проћи и колика ће вредност акција бити у тренутку који ће за грађане изабрати неко други? Концепт који се нуди лако може да буде на штету грађана. Добиће право на акције, али без тржишне вредности и без права да тргују њима, или убирају дивиденде, већ ће то право стварно добити тек кад им то неко дозволи. У трговини акцијама, онај који бира време продаје акција бира и њихову тржишну вредност. Да ли ће тај бирати оно што одговара грађанима или неком другом?

Тако се Концептом министра Динкића дају акције грађанима Србије, које се не могу користити, док он, или неко други, то не одлучи. Надаље, дају се одмах акције а њихов ефекат је исти као да нису подељен  јер се њима не може располагати. Ко гарантује да то неће трајати све док не дође на ред капитал из Приватизационог регистра, или да се све на крају неће завршити на штету грађана!

5.5.     Пето, када је Народној Скупштини својевремено предлаган Закон који би уредио питање права грађана на бесплатно учешће у акцијама јавних предузећа – то није прихваћено са образложењем да је то право већ уређено Законом. Зашто се на једном сада Концептом предлаже нови, привидно сличан, Закон. Када се Концепт упореди са важећим прописима очигледно је да се то чини зато да би се узело право запосленима у јавним предузећима. То је право које је установљено важећим Законом о приватизацији и Законом о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса. Ко ће бити добитник те, до 15%,  вредности капитала одузете од запослених? Очигледно то неће бити грађани Србије, јер они већ имају своје право по истим тим законима. Али ако се примени Концепт биће губитници, јер ће се на њихових 15% дела неминовно појавити и запослени из јавних предузећа, јер и они су у том исти као и други грађани који нису остварили своје право из приватизације. Због тога, једини рационални циљ Концепта, који може да се види, остаје одузимање дела капитала од запослених, а на штету грађана. За кога?

6.    Све горе наведено побуђује сумњу да грађанима Концепт спрема у будућности оно исто што се сада њиме ради запосленима у јавним предузећима. Сада се доводе у позицију да деле своје законско право и своје акције са запосленима у јавним предузећима (а Концептом се ствара привид да их часте), узима им се право да користе своје акције (а као дали су им акције), а сутра може да им буде узето и право на акције које су по прописима требале да се издвоје и чувају за њих из Приватизационог регистра. Ако је законодавац дао Влади Републике Србије право да уредбама и другим подзаконскима актима прописује начин стицања, расподеле,  коришћења и других питања која се односе на капитал који треба да се подели грађанима из Приватизационог регистра – ко гарантује да Концепт није увод у будуће смањење или одузимање права свим грађанима, као што се сада ради запосленима у јавним предузећима.

Понуђени Концепт отвара ту могућност.

7.    Нови Закон о расподели бесплатних акција који нуди Концепт министра Динкића, има само један јасан циљ и правну последицу: њиме ће се као специјалним законом дерогирати Закон о приватизацији и Закон о јавним предузећима, тако што ће се одузети право на бесплатне акције запосленима у јавним предузећима.

Али, он истовремено ствара могућности да се то учини и на штету осталих грађаа Србије. Привидно поклањајући грађанима право које они по горе цитираним важећим законима већ имају,  пребацује на терет њиховог дела капитала и запослене из јавних предузећа - и везује им свима руке да ту своју имовину могу да користе тек кад им други одобре у складу са, само њима знаним, личним циљевима.

8.    У светлу понуђеног Концепта отвара се и забрињавајућа перспектива: да ли ће после специјалног закона којим се одузимају права запосленима у јавним предузећима доћи и нова Уредба којом ће се осталим грађанима Србије узети право на капитал и акције из Приватизационог регистра које по Закону морају да се чувају за њих, за расподелу после завршетка приватизације.

9.    Концептом се ствара привидан сукоб интереса између запослених у јавним предузећима и осталих грађана Србије, а узима се и од једних и од других. Само још и да се заваде.

А у ствари, због циљева који треба да се остваре на њихову штету и последица које би за све њих имао предложени Концепт, заједнички интерес запослених у јавним предузећима и осталих грађана који нису остварили права из приватизације – никада као до сада није био толико ближи,  већи и јачи.

У Новом Саду, 09. 11. 2007. године

ПРЕДСЕДНИК УПРАВНОГ ОДБОРА
УДРУЖЕЊА БУДУЋИХ АКЦИОНАРА НИС НАФТНА ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
Слободан Грдинић