logo

Тренутно на сајту

Ко је на мрежи: 94 гостију и нема пријављених чланова

Питања

pitanja.gif

ДОСАДАШЊЕ АКТИВНОСТИ У ВЕЗИ ПОДЕЛЕ БЕСПЛАТНИХ АКЦИЈА ЗАПОСЛЕНИМ И БИВШИМ ЗАПОСЛЕНИМ НИС-А
 
ОДЛУКОМ Владе од 27.08.2009.г. статус акционара НИС-а стећи ће 23.160 запослених и бивших запослених ( у даљем тексту: запослени) и то тако што ће им укупно припасти 7.076.821 акција или 14.9 акција номиналне вредности од 500 дин за сваку годину радног стажа.
Влада је предложила и на Републичкој скупштини су усвојена законска решења која, кроз поделу бесплатних акција, дају право запосленим, дакле онима који су изградили НИС до 1990.г. и сачували га у најтежим условима сталних криза, ембарга и бомбардовања након те године, на свега 4.34% од укупне вредности капитала (држави је припало 80,66% а грађанима 15%).
На тај начин запослени НИС-а остварују далеко најниже учешће у вредности капитала у фирми у којој раде, у поређењу са свим до сада регуларно извршеним приватизацијама у земљи. Влада никада није разложно објаснила такав однос према запосленима у НИС-у, нити су надлежни министри покушали да на принципијелним основама покажу (реално то није ни могуће, како у теоријском, тако ни у практичном смислу), на чему се темељи право државе да присвоји готово 20 пута више од вредности капитала НИС-а, а грађани готово 3.5 пута више од оних који су га својим напорима изградили? Наша настојања да о томе покренемо јавну расправу нису наишла на одзив ни код Владе, ни у јавности.

У сам поступак приватизације НИС-а се током 2007.г. ушло са законским решењем које је одређивало право учешћа запослених до 15% у капиталу (и то је арбитрарно изабран проценат, такође логички недоказив са становишта економских и социјалних критерија), али и са лимитом од 200 евра по години радног стажа. Ти законски услови су измењени у току већ започете приватизације, али директно на штету запослених. У суштини, од самих почетака приватизације у Србији, свака промена закона је доводила запослене у све неповољнији положај у односу на претходно важећа решења, а случај радника НИС-а је најеклатантнији доказ томе.
Суштина погоршања позиције запослених НИС-а потекла је из одредбе (чл.23) Закона о праву на бесплатне акције, којим је уведена „процена тржишне вредности НИС-а“ по којој ће се определити опсег права на бесплатне акције, а у оквиру лимита од 200 евра по години стажа, у динарској противвредности на дан извршења процене (30. јун 2008.г.). Тај лимит од 200 евра, односно укупна позиција запослених као малих акционара, деградираће се управо „проценом тржишне вредности НИС-а“.

Наиме, Влада је процену „тржишне вредности“ НИС-а поверила консултантској фирми „Дилоит и Туш“, а ова је нашла да је „тржишна вредност“ компаније 2.2 млрд. евра, односно готово три пута виша од продајне цене остварене у поступку приватизације. Наспрам те суме је дефинисана укупна вредност акција на коју имају право запослени (23 160 запослених пута њихове године радног стажа пута 200 евра = 95.5 млн. евра) и та вредност учествује са 4.34% у укупној „процењеној тржишној вредности капитала.“ Дакле, запосленима је од укупног броја акција, који износи 163.060.400. припало право на 7.076.821 акцију.

У случају да је као основ за опредељивање права запослених на акције – што је нормални поступак - била продајна цена већинског пакета акција Гаспромњефту
(51% акција је продато за 400 млн. евра, дакле 100% вреди 788 млн.), партиципирање запослених у капиталу НИС-а било би 12.1% или 2,8 пута више.  

Непосредна последица овакве „процедуре“ је та, да је право на 200 евра по години стажа сведено (преко умањеног броја акција по години радног стажа са око 41,8 на 14.9) на око 71 евро. Тиме је вишеструко обезвређена позиција запослених као малих акционара, и у погледу броја припадајућих акција односно вредности пакета којим раполажу, као и у односу на будућу дивиденду.

Наиме, уместо очекиваних 7000 евра за максималних 35.г. радног стажа, тај износ је номинално сведен на око 3300 евра.

Реч је, иначе, о доследној примени у Скупштини усвојених законских решења, којим је суштински сужено право запослених у корист увећања права државе (позиција грађана је инертна наспрам решења, јер је фиксирана на 15% од вредности капитала).

Подсећамо да је исход могао бити и много гори. Првобитно, код доношења новог Закона, од надлежног Министарства за економију и регионални развој је предлаган низ солуција, још неповољнијих за запослене НИС-а. Крајем 2007.г. стартовало се са опцијом да се запослени изједначе са свим другим грађанима и да остваре искључиво право на „замишљених“ 1000 евра. Потом је  у Нацрт Закона унето решење да се из права на бесплатне акције искључе сви бивши запослени, а у једној верзији и да се право на бесплатне акције запослених лимитира са 2% вредности капитала итд. Та решења су ставила на велика искушења Синдикат НИС-а, који је ваљало да се свим средствима синдикалне борбе избори против њих.

Наводна објашњења, која се пласирају у јавности, да је неповољан положај запослених у погледу права на бесплатне акције последица ниске продајне цене НИС-а, лишено је сваке основе. Наиме, право запослених је одређено на основу арбитрарне, од Владе наручене и крајње нереалне „процењене тржишне вредности НИС-а“, извршене од стране  „Дилоит и Туша“, а не на основу продајне цене већинског пакета акција Гаспромњефту. У случају да је темељ права био заснован на продајној цени, учешће запослених би се остварило на равни од 12.1% вредности капитала, дакле било би готово три пута повољније у односу на важећа решења.

Од Владе предложеним и у Скупштини (Законом) прописаним критеријима поделе бесплатних акција запослени су на више начина стављени у неравноправан и неповољан положај:
  • према „друштвеном сектору“, лимитирањем права на свега 4.34% вредности капитала односно на 3.5 пута нижој равни од права запослених у друштвеном сектору (15%), иако је НИС постао компанија у државном власништву „подржављењем“ законом 1991.г., и без и једног динара улагања од стране државе;
  • према Гаспромњефту, који је платио једну акцију 4.81 евра 400 000 000 : 83 160 804), а та иста истацка акција се запосленима вреднује према процени „Дилоита и Туша“ 13.5 евра (1 079 000 000: 83 160 804), што је беспримерни случај стављања сопствених грађана у инфериони положај наспрам странаца;
  • битно умањеним бројем акција у случају продаје на тржишту односно знатним умањењем укупно припадајуће  суме  девиденди код задржавања акција у свом поседу.

У току свих активности вођених у поводу поделе бесплатних акција запосленима у НИС-у, представници државе су само маргинално, и једино под притиском Синдиката, водили рачуна о интересима запослених, занемарујући принципе правичности, изворних права запослених по основу улагања у вредност капитала, њихову будућу позицију као малих акционара у НИС-у итд. Добија се утисак да су у извесним периодима настојали да конфронтирају интересе грађана и запослених.

Јавна гласила су готово без изузетка били промотори интереса државе
, односећи се са несумњивим „аутоцензуром“ према становиштима и интересима запослених.
„Државно пословодство“ (пре приватизације) НИС-а се према интересима запослених односило као према крајње маргиналном питању
и ни најмање није настојало да – посебно у фази доношења Закона – допринесе побољшању позиције запослених.

Очекује
се да ће ново пословодство, сходно потреби јачања интересне мотивације запослених, имати конструктивнији однос према позицији запослених као малих накционара.

Шта са акцијама?

Сви досадашњи наводи о вредности акција се односе на њихову номиналну вредност. Реална вредност ће се дефинисати тек на тржишту односно кроз берзанско пословање.

Да би се акције нашле на берзи неопходно је да се НИС трансформише из затвореног у отворено акционарско друштво. Активности на том плану су већ покренуте.


Обзиром да су актуелни кризни услови најнеповољнији за продају акција, потом да је НИС управо у фази организационе реконструкције, покретања инвестиционог циклуса, тржишног репозиционирања, ваља акције чувати најмање до момента формирања њихове стварне тржишне вредности.

Након изласка на берзу, а на средњи рок, реално је очекивати раст вредности акција НИС-а.


Основни фактор који ће утицати на раст вредности акција оличен је у чињеници да је приватизацијом, по први пут од свог оснивања, кроз организационе, технолошке и пословне промене, НИС усмерен – уместо ка социјалним, стабилизационим, подстицајним и др. -  ка профиту као циљној функцији.

Ваља имати на уму, да ће запослени, кроз продају свог пакета акција, остварити 200 евра по години стажа тек ако се тржна вредност поједине акције формира на равни 13.5 евра.


Уговорна одредба, по којој је већински власник – Гаспром њефт- обавезан да у року од 24 месеци (сада већ 14) покрене процедуру подношења понуде за откуп акција малих акционара по цени не мањој од остварене код куповине већинског пакета неповољна је јер гарантује запосленима најнижу цену од 4.81 евра за акцију.


Најмање је пробитачно за поседнике да врше продају својих акција неорганизовано и необједињено,
обзиром да ће се одмах, након што ће запослени ступити у посед акција, појавити различити шпекуланти, мешетари односно експоненти појединих интересних група, који ће настојати да акције откупе у бесцење.  

Председник Скупштине Удружења малих акционара НИС-а
Ђорђе Петровић