• према „друштвеном сектору“, лимитирањем права на свега 4.34% вредности капитала односно на 3.5 пута нижој равни од права запослених у друштвеном сектору (15%), иако је НИС постао компанија у државном власништву „подржављењем“ законом 1991.г., и без и једног динара улагања од стране државе;
• према Гаспромњефту, који је платио једну акцију 4.81 евра 400 000 000 : 83 160 804), а та иста истацка акција се запосленима вреднује према процени „Дилоита и Туша“ 13.5 евра (1 079 000 000: 83 160 804), што је беспримерни случај стављања сопствених грађана у инфериони положај наспрам странаца;
• битно умањеним бројем акција у случају продаје на тржишту односно знатним умањењем укупно припадајуће  суме  девиденди код задржавања акција у свом поседу.

У току свих активности вођених у поводу поделе бесплатних акција запосленима у НИС-у, представници државе су само маргинално, и једино под притиском Синдиката, водили рачуна о интересима запослених, занемарујући принципе правичности, изворних права запослених по основу улагања у вредност капитала, њихову будућу позицију као малих акционара у НИС-у итд. Добија се утисак да су у извесним периодима настојали да конфронтирају интересе грађана и запослених.

Јавна гласила су готово без изузетка били промотори интереса државе, односећи се са несумњивим „аутоцензуром“ према становиштима и интересима запослених.
„Државно пословодство“ (пре приватизације) НИС-а се према интересима запослених односило као према крајње маргиналном питању и ни најмање није настојало да – посебно у фази доношења Закона – допринесе побољшању позиције запослених.

Очекује се да ће ново пословодство, сходно потреби јачања интересне мотивације запослених, имати конструктивнији однос према позицији запослених као малих накционара.

Шта са акцијама?

Сви досадашњи наводи о вредности акција се односе на њихову номиналну вредност. Реална вредност ће се дефинисати тек на тржишту односно кроз берзанско пословање.

Да би се акције нашле на берзи неопходно је да се НИС трансформише из затвореног у отворено акционарско друштво. Активности на том плану су већ покренуте.

Обзиром да су актуелни кризни услови најнеповољнији за продају акција, потом да је НИС управо у фази организационе реконструкције, покретања инвестиционог циклуса, тржишног репозиционирања, ваља акције чувати најмање до момента формирања њихове стварне тржишне вредности.

Након изласка на берзу, а на средњи рок, реално је очекивати раст вредности акција НИС-а.

Основни фактор који ће утицати на раст вредности акција оличен је у чињеници да је приватизацијом, по први пут од свог оснивања, кроз организационе, технолошке и пословне промене, НИС усмерен – уместо ка социјалним, стабилизационим, подстицајним и др. -  ка профиту као циљној функцији.

Ваља имати на уму, да ће запослени, кроз продају свог пакета акција, остварити 200 евра по години стажа тек ако се тржна вредност поједине акције формира на равни 13.5 евра.

Уговорна одредба, по којој је већински власник – Гаспром њефт- обавезан да у року од 24 месеци (сада већ 14) покрене процедуру подношења понуде за откуп акција малих акционара по цени не мањој од остварене код куповине већинског пакета неповољна је јер гарантује запосленима најнижу цену од 4.81 евра за акцију.

Најмање је пробитачно за поседнике да врше продају својих акција неорганизовано и необједињено, обзиром да ће се одмах, након што ће запослени ступити у посед акција, појавити различити шпекуланти, мешетари односно експоненти појединих интересних група, који ће настојати да акције откупе у бесцење.